RAZNO

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu u 2022. godini.

Podsticaji obuhvataju podsticaje za investicije u nabavku novih mašina i opreme za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane; za manipulaciju i distribuciju čvrstog, polutečnog i tečnog stajnjaka; za zaštitu dobrobiti životinja; za vaganje, usmeravanje i obuzdavanje životinja; za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja; za pčelarstvo, mužu i držanje, odgoj i tov živine.

Pravo na podsticaj ostvaruje podnosilac, koji je između ostalog, u potpunosti realizovalo investicije za koje podnosi zahtev u periodu od 1. januara 2021. godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.

Postupak se pokreće podnošenjem Zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstava za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne proizvodnje biljnih kultura u 2022. godini u periodu od 1. januara do 28. februara 2022. godine preko Pisarnice republičkih organa uprave u Beogradu, ulica Nemanjina broj 22-26, Beograd, ili poštom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar kralja Aleksandra br. 84, 11050 Beograd.

Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50% od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65 % od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 800.000 dinara.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 800.000 dinara. Ukoliko se zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje odnosi na investicije u proizvodnju konzumnih kokošijih jaja, najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 3.000.000 dinara.

Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Tekst javnog poziva možete preuzeti ovde: LINK

Zaštita se ne preporučuje

Na području Srbije, u zavisnosti od lokaliteta i roka setve, usevi ozime pšenice se nalaze u fazi od nicanja do tri lista razvijena (BBCH 09-13), dok se usevi ozimog ječma nalaze u fazi od nicanja do bokorenja: tri stabla vidljiva (BBCH 10-23). Na pojedinim lokalitetima, još uvek nisu posejane sve planirane površine pod strnim žitima.

Vizuelnim pregledom useva pšenice i ječma, registrovano je prisustvo sledećih štetočina:

• krilatih formi i beskrilnih jedinki lisnih vaši (Aphididae) na do 6% biljaka i
• cikada (dominantno vrste Psammotettix alienus) na do 8% biljaka.

Pored direktnih šteta koje prouzrokuju svojom ishranom tj. sisanjem biljnih sokova, lisne vaši i cikade su mnogo značajnije kao prenosioci fitopatogenih virusa. Kao posledica hladnijeg vremena i čestih padavina tokom novembra, prisustvo pomenutih štetočina je u odnosu na isti period prethodnih godina, u manjem intenzitetu, te je i rizik od prenošenja virusa tokom ove jeseni znatno manji.

Imajući u vidu da se prisustvo vaši i cikada na svim parcelama u okviru monitoringa PIS-a registruje ispod praga štetnosti, koji prema EPPO standardu PP 2/11(1) u ovim fazama razvoja useva iznosi 10% biljaka naseljeno sa jednom ili više vaši, mere zaštite se ne preporučuju.

Prisustvo patogena u usevima pšenice nije registrovano, dok je u usevima ječma (i to u usevima u odmaklijim fazama razvoja) registrovano prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres), sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) kao i rđe ječma (Puccinia hordei), ali u veoma niskom intenzitetu napada.

Na pojedinim parcelama pod strnim žitima registrovano je prisustvo aktivnih rupa od glodara. Proizvođačima se preporučuju redovni obilasci useva radi registrovanja prisustva aktivnih rupa od ovih štetočina, i ukoliko se uoči preko 10 aktivnih rupa po hektaru preporučuju se mere zaštite primenom registrovanih rodenticida u vidu gotovih mamaka. Prilikom njihove postavke, treba ih zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači.

Na pojedinim lokalitetima registruje se prisustvo simptoma na listovima pšenice u vidu različito obojenih pega (žute, narandžaste, purpurne boje). Ovakvi simptomi su posledica uticaja fizičkih faktora, odnosno smene niskih temperatura tokom noći i visokih temperatura tokom dana, i naročito se javljaju na klijancima. Pomenuti simptomi su privremenog karaktera i nakon prestanka pomenutih temperaturnih oscilacija, povući će se i neće uticati na dalji razvoj pšenice.

Izvor: agrosmart.net

Smrdibube ili smrdljivi martin (pentatomidea) se poslednjih godina pojavljuju u velikom broju.

Za ove stenice je karakteristično da izlučuju materije neprijatnog mirisa, koje ostaju na plodovima voća i povrća. Smrdibube se hrane biljnim sokovima.

Čim se u zasadima povrća, malinjacima, vinogradima formiraju plodovi, koji svojom sočnošću i fazom zrelosti predstavljaju idealnu hranu, smrdibube dolaze i najčešće na naličje lišća polažu jaja u grupama.
Plodovi postaju lepljivi, oštećeni od sisanja sokova i dobijaju neprijatan miris od materije koju luče smrdibube. Najveće štete pričinjavaju na paradajzu, grožđu, paprikama i malinama.

Preporuka:

Sa obzirom da je paradajz već u fazi zrenja primenjivati insekticide sa što manjom karencom:

• Polux, Decis, Plures – 7 dana karenca
• Ampligo, Harpun, Abamectini – 3 dana karenca
• Coragen – 1 dan karenca

Za dodatna upustva i sugestije možete kontaktirati našu stručnu službu.

Zeljić Radosav – Laki – Inž. zaštite bilja
Tel: 063 85 60 690
Email: r.zeljic@mlinkovacevic.rs

Šljiva je voće koje nije komplikovano za zaštitu, ali je osetljivije od trešanja i kajsija prvenstveno zbog dugog perioda zrenja odnosno kasnije berbe.

Najveći problem sa šljivom su insekti koji se ubušavaju i izazivaju opadanje i crvljivost plodova, pa tek onda i bolesti lista kao i truljenje plodova na koje su osetljive.

S obzirom da su neke ranije sorte šljive već u fazi menjanja boje ploda, a neke tek treba da dođu u tu fazu neophodno je voditi računa o pravom momentu primene pesticida.

Toplo vreme i obilne padavine dodatno utiču na povećanje zaraze. Prskanje od truleži u promeni boje ploda je i najbitnije.

Preporuka:
Sekvenca + Signum + tonus + Slavol VVL.

Ukoliko se kišni periodi nastave poželjno je dodati i bio preparat na bazi bakterija ERWIX, koji u velikoj meri sprečava pojavu truleži i podstiče otpornost biljaka i utiče na kvalitet ploda.

Za dodatna upustva i sugestije možete kontaktirati našu stručnu službu.

Zeljić Radosav – Laki – Inž. zaštite bilja
Tel: 063 85 60 690
Email: r.zeljic@mlinkovacevic.rs

Bliži se branje višnje,
Višnja će u našim krajevima stići za 20-ak dana.
Zbog toga je neophodno odraditi pravilnu zaštitu kako lista tako i ploda.
S obzirom da su ove godine zabranili primenu pojedinih fungicida i insekticida, treba pažljivo odabrati tretman prskanja višnje.

Preporuka za tretman od bolesti lista, truleži ploda i Trešnjine muve :

Metod 0.3% ili captan 0,2%
+
Akord 0,075%
+
Tonus 0,05% ili polux 0,07%.

Izbegavati mešanje prehrane u ovoj kombinaciji zbog agresivnosti captana, metoda.

Za dodatna upustva i sugestije možete kontaktirati našu stručnu službu.

Zeljić Radosav – Laki – Inž. zaštite bilja
Tel: 063 85 60 690
Email: r.zeljic@mlinkovacevic.rs

Ukoliko ovako topli vremenski uslovi duže potraju, može se očekivati masovnija pojava grinja na soji, što može uzrokovati značajne štete, a prinosi mogu biti umanjeni za oko 30%.

Prvo naseljavanje i kolonije štetočina uočavaju se u ivičnom pojasu parcela. Najčešće se nalaze na naličju listova, gde se hrane sisanjem biljnih sokova.
Jako napadnuto lišće menja boju, postepeno žuti i suši se. Jače napadnute biljke zaostaju u porastu, imaju manji broj mahuna, sitnija zrna i brže sazrevaju.

Ukoliko se utvrdi prisustvo grinja, preporučuje se hemijsko suzbijanje. Preventivno suzbijanje grinja neće dati nikakav efekat.

Preporuka : tretman obaviti sa preparatima na bazi (abamectina) abastate,Amon,…
U dozi od 0,5-0,6L/ha. + Okvašivač.
Uz utrošak veće količine vode od 500-600L/ha.
Tretman ponoviti za 7 dana, kako bi se suzbile sve faze razvoja grinje.

Za dodatna upustva i sugestije možete kontaktirati našu stručnu službu.

Zeljić Radosav – Laki – Inž. zaštite bilja
Tel: 063 85 60 690
Email: r.zeljic@mlinkovacevic.rs