Author Archives: kovacevic2020

Zaštita se ne preporučuje

Na području Srbije, u zavisnosti od lokaliteta i roka setve, usevi ozime pšenice se nalaze u fazi od nicanja do tri lista razvijena (BBCH 09-13), dok se usevi ozimog ječma nalaze u fazi od nicanja do bokorenja: tri stabla vidljiva (BBCH 10-23). Na pojedinim lokalitetima, još uvek nisu posejane sve planirane površine pod strnim žitima.

Vizuelnim pregledom useva pšenice i ječma, registrovano je prisustvo sledećih štetočina:

• krilatih formi i beskrilnih jedinki lisnih vaši (Aphididae) na do 6% biljaka i
• cikada (dominantno vrste Psammotettix alienus) na do 8% biljaka.

Pored direktnih šteta koje prouzrokuju svojom ishranom tj. sisanjem biljnih sokova, lisne vaši i cikade su mnogo značajnije kao prenosioci fitopatogenih virusa. Kao posledica hladnijeg vremena i čestih padavina tokom novembra, prisustvo pomenutih štetočina je u odnosu na isti period prethodnih godina, u manjem intenzitetu, te je i rizik od prenošenja virusa tokom ove jeseni znatno manji.

Imajući u vidu da se prisustvo vaši i cikada na svim parcelama u okviru monitoringa PIS-a registruje ispod praga štetnosti, koji prema EPPO standardu PP 2/11(1) u ovim fazama razvoja useva iznosi 10% biljaka naseljeno sa jednom ili više vaši, mere zaštite se ne preporučuju.

Prisustvo patogena u usevima pšenice nije registrovano, dok je u usevima ječma (i to u usevima u odmaklijim fazama razvoja) registrovano prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres), sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) kao i rđe ječma (Puccinia hordei), ali u veoma niskom intenzitetu napada.

Na pojedinim parcelama pod strnim žitima registrovano je prisustvo aktivnih rupa od glodara. Proizvođačima se preporučuju redovni obilasci useva radi registrovanja prisustva aktivnih rupa od ovih štetočina, i ukoliko se uoči preko 10 aktivnih rupa po hektaru preporučuju se mere zaštite primenom registrovanih rodenticida u vidu gotovih mamaka. Prilikom njihove postavke, treba ih zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači.

Na pojedinim lokalitetima registruje se prisustvo simptoma na listovima pšenice u vidu različito obojenih pega (žute, narandžaste, purpurne boje). Ovakvi simptomi su posledica uticaja fizičkih faktora, odnosno smene niskih temperatura tokom noći i visokih temperatura tokom dana, i naročito se javljaju na klijancima. Pomenuti simptomi su privremenog karaktera i nakon prestanka pomenutih temperaturnih oscilacija, povući će se i neće uticati na dalji razvoj pšenice.

Izvor: agrosmart.net

Smrdibube ili smrdljivi martin (pentatomidea) se poslednjih godina pojavljuju u velikom broju.

Za ove stenice je karakteristično da izlučuju materije neprijatnog mirisa, koje ostaju na plodovima voća i povrća. Smrdibube se hrane biljnim sokovima.

Čim se u zasadima povrća, malinjacima, vinogradima formiraju plodovi, koji svojom sočnošću i fazom zrelosti predstavljaju idealnu hranu, smrdibube dolaze i najčešće na naličje lišća polažu jaja u grupama.
Plodovi postaju lepljivi, oštećeni od sisanja sokova i dobijaju neprijatan miris od materije koju luče smrdibube. Najveće štete pričinjavaju na paradajzu, grožđu, paprikama i malinama.

Preporuka:

Sa obzirom da je paradajz već u fazi zrenja primenjivati insekticide sa što manjom karencom:

• Polux, Decis, Plures – 7 dana karenca
• Ampligo, Harpun, Abamectini – 3 dana karenca
• Coragen – 1 dan karenca

Za dodatna upustva i sugestije možete kontaktirati našu stručnu službu.

Zeljić Radosav – Laki – Inž. zaštite bilja
Tel: 063 85 60 690
Email: r.zeljic@mlinkovacevic.rs

Šljiva je voće koje nije komplikovano za zaštitu, ali je osetljivije od trešanja i kajsija prvenstveno zbog dugog perioda zrenja odnosno kasnije berbe.

Najveći problem sa šljivom su insekti koji se ubušavaju i izazivaju opadanje i crvljivost plodova, pa tek onda i bolesti lista kao i truljenje plodova na koje su osetljive.

S obzirom da su neke ranije sorte šljive već u fazi menjanja boje ploda, a neke tek treba da dođu u tu fazu neophodno je voditi računa o pravom momentu primene pesticida.

Toplo vreme i obilne padavine dodatno utiču na povećanje zaraze. Prskanje od truleži u promeni boje ploda je i najbitnije.

Preporuka:
Sekvenca + Signum + tonus + Slavol VVL.

Ukoliko se kišni periodi nastave poželjno je dodati i bio preparat na bazi bakterija ERWIX, koji u velikoj meri sprečava pojavu truleži i podstiče otpornost biljaka i utiče na kvalitet ploda.

Za dodatna upustva i sugestije možete kontaktirati našu stručnu službu.

Zeljić Radosav – Laki – Inž. zaštite bilja
Tel: 063 85 60 690
Email: r.zeljic@mlinkovacevic.rs

Bliži se branje višnje,
Višnja će u našim krajevima stići za 20-ak dana.
Zbog toga je neophodno odraditi pravilnu zaštitu kako lista tako i ploda.
S obzirom da su ove godine zabranili primenu pojedinih fungicida i insekticida, treba pažljivo odabrati tretman prskanja višnje.

Preporuka za tretman od bolesti lista, truleži ploda i Trešnjine muve :

Metod 0.3% ili captan 0,2%
+
Akord 0,075%
+
Tonus 0,05% ili polux 0,07%.

Izbegavati mešanje prehrane u ovoj kombinaciji zbog agresivnosti captana, metoda.

Za dodatna upustva i sugestije možete kontaktirati našu stručnu službu.

Zeljić Radosav – Laki – Inž. zaštite bilja
Tel: 063 85 60 690
Email: r.zeljic@mlinkovacevic.rs

Ukoliko ovako topli vremenski uslovi duže potraju, može se očekivati masovnija pojava grinja na soji, što može uzrokovati značajne štete, a prinosi mogu biti umanjeni za oko 30%.

Prvo naseljavanje i kolonije štetočina uočavaju se u ivičnom pojasu parcela. Najčešće se nalaze na naličju listova, gde se hrane sisanjem biljnih sokova.
Jako napadnuto lišće menja boju, postepeno žuti i suši se. Jače napadnute biljke zaostaju u porastu, imaju manji broj mahuna, sitnija zrna i brže sazrevaju.

Ukoliko se utvrdi prisustvo grinja, preporučuje se hemijsko suzbijanje. Preventivno suzbijanje grinja neće dati nikakav efekat.

Preporuka : tretman obaviti sa preparatima na bazi (abamectina) abastate,Amon,…
U dozi od 0,5-0,6L/ha. + Okvašivač.
Uz utrošak veće količine vode od 500-600L/ha.
Tretman ponoviti za 7 dana, kako bi se suzbile sve faze razvoja grinje.

Za dodatna upustva i sugestije možete kontaktirati našu stručnu službu.

Zeljić Radosav – Laki – Inž. zaštite bilja
Tel: 063 85 60 690
Email: r.zeljic@mlinkovacevic.rs

Od ponedeljka, 18. maja 2021. godine, na sajtu Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dostupni su elektronski formulari za prijavu nezakonitosti na poljoprivrednom zemljištu.

Na ovaj način Uprava je omogućila svim građanima da vrlo jednostavno i potpuno anonimno, digitalnim putem, prijave divlje deponije na privatnom i državnom poljoprivrednom zemljištu, kao i uzurpaciju, odnosno korišćenje bez pravnog osnova državnog poljoprivrednog zemljišta.

Odlaganje otpada, ispuštanje opasnih i štetnih materija na poljoprivrednom zemljištu, Zakonom je strogo zabranjeno. Lice koje nezakonito ispušta i odlaže opasne i štetne materije na poljoprivrednom zemljištu ili odlaže otpad na mestima koja nisu određena za tu namenu, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 25.000 (fizička lica) do 1.000.000 dinara (pravna lica).

Uzurpacija državnog poljoprivrednog zemljišta je isto tako zabranjena Zakonom o poljoprivrednom zemljištu. Svi zainteresovani građani mogu, prethodno, na već postojećim digitalnim servisima Uprave, da utvrde status  državnog poljoprivrednog zemljišta prikazanog na satelitskim podlogama, gde su već dostupne informacije o tome da li je određeno zemljište pod ugovorom o zakupu, odnosno korišćenju.

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini  nije dozvoljeno koristiti bez odgovarajućeg pravnog osnova. Prema odredbama ovog Zakona, ukoliko pravno ili fizičko lice bespravno koristi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, dužno je da za korišćenje tog zemljišta plati trostruki iznos najviše prosečne postignute cene po hektaru na području okruga na kojem se nalazi poljoprivredno zemljište koje se koristi bez pravnog osnova. Ako lice ne izvrši obavezu plaćanja, jedinica lokalne samouprave dužna je da skine usev na osnovu akta svog nadležnog organa.

Navedene nezakonite radnje na poljoprivrednom zemljištu se sada mogu prijaviti putem elektronskog formulara koji se nalazi na sajtu Uprave. Formulari se mogu popunjavati sa bilo kog računara, a naročito su prilagođeni za korišćenje putem mobilnog telefona i omogućavaju da podnosilac prijave jednim klikom automatski unese geolokaciju, odnosno koordinate sa lica mesta, sa mogućnopšću prilaganja fotografija, kao i komentara o eventualnom poznatom počiniocu prekršaja ukoliko je poznat (opciono).

Nakon primljenih elektronskih prijava Uprava će bez odlaganja preduzeti sve zakonom utvrđene mere, uključujući slanje republičkih poljoprivrednih inspektora na lice mesta.

Uprava za poljoprivredno zemljište poziva sve savesne građane koji imaju saznanja o uzurpaciji državnog poljoprivrednog zemljišta ili postojanju divljih deponija na poljoprivrednom zemljištu da iste prijave i daju doprinos u borbi protiv nezakonitog korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

Link za prijavu uzurpacije državnog poljoprivrednog zemljišta

Link za prijavu deponija na poljoprivrednom zemljištu

IZVOR: https://agrosmart.net/ . Vest preuzeta u celosti.